KORNET

ONO ŠTO SE PAMTI – NINA ŽIVANČEVIĆ

„Izuzetno zanimljivi eseji iz naše epohe antropocena”, Dejvid GREBER

Esejističko putopisna knjiga, malo remek-delo Nine Živančević, spisateljice, kolumnistkinje, performerke, pesnikinje (opširnije na Vikipediji), već dugi niz godina profesorke književnosti na pariskoj Sorboni.

 

 

 

 

 

 

Misao o barbarogeniju proganjala je avangardu, neobične ljude poput Micića i Anrija Mišoa.

U praskozorje 1931. Mišo rešava da ostavi iza sebe duh kolonizatora, odlazi u Indiju i piše tekst Varvarin u Aziji. Osetio se kao varvarin probuđen nadohvat jedne drevne civilizacije, kao što se možda osetio Antonen Arto nakon velike kolonijalne izložbe, u Parizu, početkom dvadesetog veka, koja mu je promenila shvatanja o životu i umetnosti.
Mišo: „Video sam čoveka na ulici. On me je ščepao, i nisam više nikoga primećivao osim njega. Vezao sam se za njega, sledio ga, ubeđen da na svetu postoji samo on; on i flautista; i čovek koji se bavi pozorištem; i akrobata na žici koji gestikulira; u trenutku sam ih sve snimio, sve shvatio.
Mišo će zatim reći da ni Indija ni njeno društvo i narodi ne treba nikada, baš nikada, da podlegnu uticaju Zapada, što je velikodušno osećanje jednog zapadnjaka koje ja, biće sa Balkana, nikada, baš nikada, nisam mogla da osetim.
Varvarka sam upravo ja, ili Titova rođaka, onog Tita koji je sa Nehruom i Naserom pravio ’treći’, to jest nesvrstani svet.

(Odlomak iz knjige)

Nina Živančević nas na sebi svojstven način provodi kroz Indiju, Egipat, Italiju, Španiju, London i Peru. To su destinacije koje je odabrala za ovu knjigu jer ih je zapamtila. One koje nije smatrala vrednim pamćenja, nisu ušle u ovu knjigu. Putopis lišen misticizma, zamke u koju često upadaju naratori, naročito kad se govori o Indiji ili Peruu. Nina nam se obraća iz ugla jedne Evropljanke odrasle u Titovom socijalizmu, svesna svojih pogleda, stavova, kulturnog nasleđa i mentaliteta iz kog posmatra druge krajeve planete.
Ova knjiga obiluje zanimljivim citatima, zapažanjima i avanturama kroz koje je autorka prošla. Stilski izvrsno izbalansirano delo koje će zabaviti i zaintrigirati gotovo svakog. „Kornet” se zbog toga odlučio na nesvakidašnji i pomalo inovativni izbor saradnika na ovoj knjizi.

 

 

Glavni urednik Nađa Parandilović
Savetnik i zamenik urednika Pavle Ćosić
Korice Dragana Nikolić
Lektura Vladislava Miler (koja je za ovu knjigu dobila nagradu za najboljeg lektora organizacije Kornet)
Tehnički urednik Nemanja Radosavljević

Kornet 2017.
Cena 900 rsd.
Knjigu možete naručiti i-mejlom ili telefonom sa ove stranice. Poštanske troškove plaćamo mi.

Dodatak, a ujedno i uvod u knjigu

Smṛti:

  1. ono što se pamti, ’neka um pamti dela’, sekundarna vedanska literatura, koja se ne prenosi direktno ’sa oca na sina’, već je uobličena na neki drugi način – od onih mudrih ljudi iz narednih generacija koje ’se sećaju’.
  2. sećanje, vyabhicāri-bhāva; beleške koje prate spis śruti , odnosno originalne spise Veda, sačinjene upravo od Veda i Upanišada; spisi koje sakupljaju živi vođeni transcendentalnim iskustvom
  3. brzo proticanje sećanja ’kao na filmskoj traci’, pred smrt

(iz rečnika sanskrita)

Leave a Reply

*

Log in | Designed by Gabfire themes