Као што су јавили готово сви медији у Србији, у организацији Мале библиотеке из Лондона, по други пут је изабрана најлепша и најновија српска реч године. Мало боље од прошлогодишњег „духоклонућа“ које је изазвало салве подсмеха у Србији и шире јер би требало да значи „депресија“ а не клонулост духом, ове године имамо нешто бољи предлог.
„Расаница“ је наводно најлепша нова српска реч године. То би све било донекле у реду да та реч у српском или српскохрватском одавно не постоји. Нема је, додуше, ни у једном речнику (не рачунамо онлајн јузерске речнике којима сви имају приступа), али има је на пуно места у доступним архивима на интернету. Речник Матице српске у издању САНУ још није стигао до слова Р, али Виолета Бабић најављује да ће свакако бити и расанице у том речнику.
Највидљивији и најупечатљивији пример је из песме Аугуста Цесарца „Гариште ватрометне игранке” објављене у часопису Пламен још 1919. године! Тај исти пример цитира и Светлана Слијепчевић Бјеливук из Института за српски језик при Српској академији наука и уметности, на свом Фејсбук профилу.
Ту Цесарец каже у једној строфи:
Што пиљиш у мене тако препасно
и одмичеш се од мене унатрашке
са смехом стравичним у очима?
И сама ме пушташ у расаници овој опасној?
Не, лаж је тишина ова и у нама још дрхти олуја.
Да не буде за оне који сматрају да су српски и хрватски различити језици, на расаницу у истом значењу наилазимо и у часопису 20. Октобар од 7. 10. 1949. године у оквиру једне сатиричне козерије потписане са Н. Новак, под називом „Проста идеја”. У одломку пише овако:
– Зврр…
– Шта треба? – ричем из претсобља.
– Да потпишете решење о блокади девојачке собе-
Е, ово је сада други падеж. Одлична расаница. Не, сада ми се већ мање спава. Управо: не спава ми се уопште.
Примера има још пуно. Ево још једног из 1964. године.
Спасоје престрављен, уплашен, још у расаници: да ли то беше јава…
Листајући само сајт Историјске новине који уређује и одржава Универзитетска библиотека из Београда, наилазимо на преко 50 примера употребе ове речи, углавном у периодици у књижевним радовима.
Како тврде из Мале библиотеке, предлог је дала шестогодишња девојчица и као награду ће освојити 600 евра. Пред нама су многа питања. За мене је најважније оно моралне природе: „Да ли ће због упитне легитимности целог конкурса девојчица мирно спавати због ове награде?”
Павле ЋОСИЋ