У овом наслову се ради о двострукој негацији и у то се можемо уверити из приручника Ивана Клајна „Речник језичких недоумица“ и „Недоумице у српским језику – норма и пракса“ Раде Стијовић.
Иван Клајн нам мало ближе приближава ову проблематику и каже да се то односи на одричне изразе испред глаголског придева који је и сам негиран, дакле, глаголског придева, не било ког придева. Значи да није неправилно никад нереалан јер нереалан није глаголски придев. Такође, професор Клајн наводи и да је у овим конструкцијама изузетак прилог нимало, па je тако обичније нимало збуњен него нимало незбуњен. И код облика ничим незаслужене санкције и никад непрежаљен, Клајн не каже да је само тако правилно него да није добро никад прежаљен и слично.
Професорка Стијовић у цртици посвећеној овом питању названој Никад неупотребљени предмет подсећа и да двострука негација може често бити и вишеструка и даје пример: „Ја никада нигде ни са ким нисам ни о коме ништа говорила“. Ово је битно напоменути зато што нећемо наићи на тврдњу да се мора рећи: никада нигде и ни са ким необјављен роман, иако би по граматичким правилима двоструке негације морало и тако. Јесте да би такав пример био необичан, али, колико год чудно звучало, тако би морало. Пример са никад неупотребљеним предметом је иначе из Андрића и, како каже проф. Стијовић, кад бисмо га преобликовали у реченицу са двоструком негацијом, добили бисмо: „предмет који никад није употребљен“.
Међутим, зашто нам онда ови облици тако необично звуче и зашто их у говору, како показују анкете и пракса, готово никад не користимо? И зашто је, како је лепо приметио проф. Клајн, прилог нимало у овом правилу изузетак? И да ли је једини? Дакле, нимало неупотребљен или нимало непрежаљен би ипак били правилни облици. Који још прилози садрже негацију? Никад, нигде, нимало, никуда, ниоткуд, незгодно, неправилно, неподношљиво, несагледиво, несразмерно, непоуздано…. Има их колико хоћете јер се скоро сваки прилог може ставити у негативан облик. Другим речима: по правилу двоструке негације морало би: неправилно неупотребљен, ниоткуд недошао, никуда некренуо, неподношљиво незаслужене санкције, несагледиво непрежаљен, необично незгодан, несразмерно неизграђен, непоуздано несаграђен… Као што видимо, приличан се хаос прави. Неке од ових синтагми су несумњиво правилне, док су друге чудне и сасвим сигурно неприхватљиве, а има и оних за које имамо утисак да им овде није место. Наиме, очито се ради о врсти прилога који се разматрају приликом ове појаве. Приметићемо заправо да у такве прилоге спадају они са префиксом ни-. Дакле, ту још осим нигде, никад, ничим, ниоткуд, нимало и никуда спадају и низашта, нипошто и вероватно још неки. Да видимо како би изгледали примери са ова додатна два: низашта неодрађен посао, нипошто неплаћена сукња. Не делује много неприхватљиво, али да ли бисмо тако рекли?
Други део питања је зашто се онда двострука негација не примењује у неким другим случајевима, на пример кад је и сам глагол негиран. Зашто се правило двоструке негације не примењује на примере као што су: „Никад нисам имао ништа против тога“. Зар не би требало: „Никад нисам немао ништа против тога“? Било би и очекивано јер се каже: „Никада нећу доћи“, а не: „Никада ћу доћи“.
У овом тексту се не нуде одговори на ова питања. Само се констатују неке појаве у језику, а на граматичарима који се баве синтаксом је да нам дају одговоре на њих.