Текст преносимо са сајта Филолошког друштва Речи
Досрбљавање је творбено добро срочено, по обрасцу досољавања, доплаћивања, дограђивања. Оно што је с овом глаголском именицом (и глаголом досрбљавати) наопако јесте импликација уткана у њено значење. А значење је отприлике пораст количине обиљежја српског идентитета (рецимо цркава) и повећање удјела српског становништва путем досељавања. Чини се да га је у општу употребу увела извјесна Ана Лалић, предсједница Независног друштва новинара Војводине. Тако, рецимо Данас од 8.3. 2024. каже: „Председница Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Ана Лалић изјавила је вечерас да је у Војводини непрестано на делу ‘досрбљавање’ и ‘галоп српског национализма’.“ Речена предсједница за поменути други сегмент значења ове ријечи користи и израз демографски инжењеринг.
У овогодишњем избору за ријеч године, досрбљавање је предложено и као нова ријеч године (уистину, раније смо доплаћивали, дограђивали и досољавали, али нисмо досрбљавали) али и као лажиријеч године. Е управо у тој категорији релевантна је поменута импликација уткана у значење ријечи досрбљавање, а она је присутна и у творбеном обрасцу по коме је ријеч скројена. Наиме, кад доплаћујемо, досољавамо и дограђујемо, импликација је да то радимо свјесно. Утврђујемо да нешто није плаћено у потпуности, да је јело није довољно слано, да се грађевиски простор може додатно искористити, па онда свјесно радимо на томе да се то поправи.
Досрбљавање подразумијева исто то, да неко сматра да на одређеном подручју нема довољно српског и Срба, па онда то поправља. Е сад, у стварности цркве подижу вјерници и сами бирају колико ће цркава бити и у каквом ће стилу бити грађене. Нисам вјерник, али сам био одушевљен Катедралом Св. Себастијана у Рију, која више личи на астечку пирамиду него на традиционалну португалску колонијалну архитектуру цркава у Бразилу. А и да нисам био одушевљен, кога за то брига, ја не припадам тој заједници. Има земаља гдје је градња богомоља и сви други послови око одржавања религијске заједнице регулисани већ у пореском систему. Рецимо у Њемачкој, ако се декларишете као вјерник одређене заједнице, плаћаћете порез од којег ће се та заједница одржавати. Негдје је то опет хаотичније, имате приложнике, ктиторе, итд. Како год да је то ријешено, не постоји нека мрачна сила која одозго одређује шта да се ради, него се одлуке доносе у самој вјерској заједници. Имплицирање те мрачне силе увредљиво је за све те вјернике, јер су они ту онда пуки пијуни.
Наопакост импликације вртоглаво расте у другој компоненти значења ове ријечи. Нико не напушта своје мјесто боравка без пријеке потребе. У књизи Српски народ и његов језик (а о Србима се у досрбљавању ради), велики лингвиста Павле Ивић показао је како су се новоштокавски говори обликовали економски узрокованим миграцијама из пасивних планинских крајева у плодне равничарске и политички узрокованим бјежањем пред надирућим Турцима (политички је овдје еуфемизам, радило се о томе да им остане жива на рамену глава). Импликација да неко људе помјера намјерно да би промијенио демографску слику одређеног простора нечовјечно је јер занемарује сву муку ових несрећника. Онда је двоструко нечовјечно јер је импликација и то да су конкретни људи само пијуни у рукама оних који играју неку монструозну шаховску партију. Речена предсједница не рече против кога али је и ту импликација да са друге стране шаховнице стоје политкоректлије (политкоректлијство је један од приједлога за нову ријеч године) на бранику јевропских вриједности, које Вам не дозвољавају да имате ни пол ни род (и у смислу народности).
Илустрација вештачке интелигенције
А кад је о шаховници ријеч, речена предсједница је ову лажиријеч лансирала у Хрватској, гдје се заиста десило одсрбљавање, етничко чишћење највећих размјера у новијој повијести, а говорила је о Војводини, која је, уз Санџак, једино подручје етничке разноврсности на подручју српскохрватског језика. Главни град државе која обухвата, свиђало се то некоме или не, и Војводину и добар дио Санџака, најотворенији је космополитски центар на истом том подручју. Довољно је отићи у Алеју заслужних грађана на Новом гробљу па погледати мјеста рођења оних који тамо леже. Огромна већина је рођена негдје другдје.
Тако је онда досрбљавање лажиријеч јер ситуацију представља онаквом каква она није. Досрбљавање је истовремено и неријеч. Нијемци ову категорију тако зову, она је скована по моделу нечовјека. Њихов избор зове се Unwort des Jahres, а нечовјек је Unmensch. Дакле, као нерјеч, досрбљавање је и нечовјечно у односу на све оне невољнике који су морали да мијењају мјесто боравка. Ово онечовјечивање дођоша заправо је израз ускогрудог провинционалног затуцаног свјетоназора против кога се речена предсједница наводно бори. Надајмо се да ће потреба оддосрбљавања брзо завршити на сметљишту изопачених политкоректлијских идеја које су нам претходних година озбиљно загађивале животну средину.
Данко Шипка