Jezičke dileme nailaze nekako u talasima i u nekim razmacima koji nisu mnogo predvidivi. Tako se dogodilo da u poslednjih godinu dana ili više velik broj ljudi postavlja pitanje da li uz neku imenicu treba predlog NA ili U. U tim raspravama koje su često nejezičke, ljudi odlutaju na nivo pretpostavki i uverenje da čvrsta pravila postoje, ali da nam za to trebaju veliki jezički stručnjaci.
I sve se to odvija na jednoj jezičkoj grupi na Fejsbuku. Najpre da kažem nešto što sam mislio da nikada neću izgovoriti. Grupa Naš jezik je formirana 2015. godine i njeni osnivači su svi odreda bili iz svojih redova veliki jezički stručnjaci sa iskustvom sa jezičkim grupama koje su počele da se pojavljuju puno pre pojave društvenih mreža i jezička pitanja su se razmenjivala preko mejling listi. Jedna od najpoznatijih takvih listi je bila Srpska terminologija ili skraćeno ST-L, popularno nazvana Stela, koju je još davne 1995. godine osnovao naš uvaženi lingvista Danko Šipka (već duži niz godina radi na Državnom univerzitetu u Arizoni gde predaje Slavistiku). On se među ostalima našao i među osnivačima ove grupe koja je svečano puštena u rad na Vidovdan te 2015. sa idejom da se populariše ideja o zajedničkom jeziku (otud naziv Naš jezik) i uopšte interesovanje za jezička pitanja. Grupa je zapravo nastala odvajanjem iz drugih jezičkih grupa na Fejsbuku koje su takođe predvodili veliki stručnjaci, uglavnom sa Instituta za srpski jezik pri SANU i profesori Filološkog fakulteta. Prof. Šipka je u međuvremenu napustio grupu zbog velikih obaveza i pošto je uvideo da administriranje na jednoj grupi koja raste velikom brzinom ima previše posla, a on, kao savestan lingvista i naučnik, smatrao je da svima treba odgovoriti na pitanje. Svejedno, ostali su drugi važni osnivači, a ideja je bila da za svaku oblast imamo po jednog stručnjaka pa je tako tu bio jedan profesor srpskog jezika u srednjoj školi, jedan uvaženi lektor (odnosno lektorka), jedan leksikolog, jedan dijalektolog, neko ko je stručniji za oblast književnosti i teoriju književnosti. Na tim funkcijama su se kroz ove godine smenjivali razni admini, ali struktura je manje-više uvek bila ista. Među adminima nikad nismo imali stručnjaka za sintaksu, ali je umesto njega tu od počeka jedan dežurni sintaksičar koji ima ista prava i uticaj kao i drugi admini.
Ova grupa je malom nepažnjom admina negde 2019. godine postala privatna grupa. To je praktično isključilo iz javnog prostora i broj članova se zacementirao na nekih 14.000, uglavnom istomišljenika, kako će se ispostaviti, a zatim je grupa ponovo postala javna krajem novembra 2025. Ali ono što niko nije mogao očekivati je to da će promena algoritma Fejsbuka znatno uticati na priliv novih članova i na njihov sastav. Naime, za tih šest godina, sam Fejsbuk je prerastao u neku vrstu svađalačkog kluba za ljude srednjih godina i za one starije, a zatim i one najstarije. Mlađi od 25 godina su sa te društvene mreže praktično nestali. Pritom se svaka pomisao na stručnost u tom moru izmena algoritama potpuno izgubila, tako da je povratak na status javne, nas stručnjake za jezik ove grupe dočekao prilično nespremne.
U početku te promene je skoro svaka objava u grupi bila viralna, a to znači minimum 100.000 pregleda, a neke su stigle i do skoro 400.000 i samo jedna do pola miliona. U praksi je to značilo da je najveći broj učesnika u svakoj diskusiji smatrao da se nalazi među potpunim neznalicama koji nešto natucaju i prave se pametni, kao što to i jeste slučaj u viralnim grupama ili stranicama na Fejsbuku koje se zovu nešto tipa: „Smeh, smeh i samo smeh“, „Balkanizacija“, „Barenje pičoka“, „Trešerana“ i „Trešerana Delux“ i slično, pa je tako i ova grupa doživljavana i još uvek se doživljava kao neka vrsta javne pričaonice za lupetanje i prepucavanje ili kao stranica koju je pokrenuo neko s ciljem da je proda kad sakupi dovoljan broj članova i omogući nekoj firmi da se na taj način reklamira i u kojoj svako može da odvali šta god hoće i da ostane živ.
Na sreću, još uvek je postojala mogućnost da čak i komentare onih koji nisu članovi odbijamo. Nismo znali ni da to postoji, a ova grupa od samog osnivanja ima strogo pravilo koje se ispostavilo kao savršen filter da se komentari pisani ošišanom latinicom automatski brišu (ovog pravila se od početka ne držimo striktno pa onda jedno slovo u kome nedostaje samo jedna kvačica tretiramo kao tipfeler). Iako smo to pravilo i uveli svesni da i dalje (te 2015. godine) veliki broj ljudi iz lenjosti ne koristi sva slova abecede, nismo ni slutili da će se broj takvih 10 godina kasnije samo udesetostručiti. Naprotiv, naivno smo očekivali da će zahvaljujući ovakvoj koncepciji naše grupe broj takvih lenština znatno umanjiti. To nam je, dakle, omogućilo da nemilosrdno odbijamo komentare (najčešće jako glupe i bez ikakve veze sa temom, a još češće uz ponavljanje i ponavljanje i uporno ponavljanje onoga što je u tom postu prokomentarisano već sto puta – kao da nikom nije na kraj pameti da će se očigledne šale na prvu loptu još neko dosetiti).
Ali da se vratimo na pitanje predloga NA i U. Iz nepoznatih razloga, ovo pitanje je od samog početka nove ere (tako i zvanično zovemo početak novog života grupe Naš jezik. uvek privlačilo velik broj komentara i učesnika. Svako ima potrebu da kaže nešto na tu temu. A zašto baš pored toliko jezičkih problema i pitanja da pobedi ovo na skali popularnosti i zauzme apsolutno i nedostižno prvo mesto, zaista ne vredi ni nagađati. Samim tim su i pitanja u ili na grupi među najbrojnijima. Vidite da ni sam nisam siguran da li treba u grupi ili na grupi.
Ono od čega svako polazi je da je pitanje distribucije ova dva predloga logičke prirode i da predlog u treba kad je nešto unutar nečega, a da na ide kad je nešto iznad ili tačno na nečemu. I ljudi onda spontano tvore analogije. Ono što je na planini to je NA, a ono što je u sobi to je U. I načelno to i jeste parvilo. Ovo gramatičko pitanje koje je prešlo velikim delom i u pravopisno (a ovaj put vas nećemo smarati razlikom između ova dva pojma pošto je definitivno pobedio stav da je sve što je vezano za jezik zapravo PRAVOPIS i da se sve svodi na njega i da se u školi samo to i uči a GRAMATIKA nikada i da su nepismeni ljudi oni koji ne poznaju PRAVOPIS, a ne oni koji ne umeju da čitaju i pišu ili da sroče gramatički ispravnu rečenicu) se zaista i oslanja na ovu temeljnu logiku. I sve bi to bilo jednostavno i lako kad se u celu priču ne bi mešao upravo bog Pravopis i đavoli Izuzeci. I zaista možemo izvesti najšire strukturno pravilo da je ono što je na brdu i planini da je NA, a da je ono što je u nekom mestu, selu, gradu, državi, niziji… treba da bude U, ali zavraga ne i u delu grada. Zbog toga kažemo NA Cetinju, zato što se Cetinje nalazi u podnožju planine Lovćen i to na dobrih 650 metara nadmorske visine tako da moramo da se popnemo NA Cetinje i tu se zasad ništa ne otima logici. Isto tako idemo U Podgoricu jer se ništa tu ne penjemo. I samo joj ime kaže da je pod gorom, a to znači U Podgorici.
Neposredan razlog za ovaj tekst je pitanje NA/U Grupi koje je glasilo:
„Evo nešto super lako za jezičke znalce:
Da li se kaže bio sam NA ISTRI ili U ISTRI ?“
Iako je upitnik stavljen posle razmaka, što predstavlja jedan od brojnih nerazješnjenih fenomena u načinu beleženja interpunkcijskih znakova, taj filter nemamo i to je dozvoljeno i nigde u pravilima ne piše da će se takvi komentari brisati a objave neće objavljivati, tako da je i ova, kao i brojne slične, ipak prošla. Nekom drugom prilikom ćemo tekst posvetiti i specijalnim načinima beleženja razmaka koje su korisnici društvenih mreža i interneta izumeli odavno, ali zasad još nemamo valjane odgovore na ta pitanja. Naučnici još uvek istražuju zašto mnogi ne pišu razmak posle zapete i tačke, ali ga obavezno pišu pre znaka pitanja i uzvika, a zagrada je specifičan fenomen koja se sa obe strane razdvaja razmakom koji se iz takođe neznanih razloga u Pravopisu Matice srpske zove belina.
Ovo super lako za jezičke znalce je verovatno ironično jer autor pitanja verovatno sugeriše da je odgovor na to pitanje ili težak ili da je problematičan ili da će izazvati velike polemike. Oko ovog poslednjeg je u pravu. Zaista se neobično mnogo ljudi odjednom zapitalo da li se kaže u Istri ili na Istri. Iako niko nije imao prilike da čuje na Istri ipak se tu stuštio popriličan broj onih koji kažu da treba NA. A zašto? Pa opet zato što ljudi traže logiku pa tako jedan od odgovora u vidu pitanja glasi: „Na Balkanu ili u Balkanu. Kako koje zvuči?“, čime se očigledno sugeriše da treba na Istri. A to što svi kažu u Istri ćemo zanemariti kao nebitnu činjenicu. Jer šta znaju ljudi? Pravila su pravila, a jezički znalci pojma nemaju i ne znaju odgovore ni na nešto što je super lako. I zaista, nisam primetio da se iko od admina odazvao. Osim mene. Dosadilo ljudima. Pa zamislite kako bi vama bilo da ste matematičar, da iz najboljih namera vodite neku matematičku grupu, a svako malo vam neko uleti s pitanjem: Evo nešto super lako za matematičare. Koliko je 30+30:2?
Ali odazvalo se nekoliko jezičkih znalaca od pre nove ere i odgovorili su kratko i odsečno „U Istri“. I dobili lajkove i sve u redu. Ali ne i od autora pitanja. Nije zadovoljan.
Ja sam odgovorio: „Jao! Evo nama pričaonice. Na temu U i NA uvek svi imaju šta da kažu. Osim jezičkih znalaca.“ Na to se neko od članova iz nove ere ko verovatno slučajno kao i autor pitanja ima isto prezime opet javio „Pavle Ćosić Ајде да чујемо и од језичких зналаца“. Na to sam odgovorio: „Šta na to ima da se kaže? Svi kažu isto. Čemu onda služi pitanje?“. Ali na to nisam dobio odgovor. Što se konkretnog pitanja Istre tiče, tu stvari stoje vrlo jednostavno. Osim što je Istra poluostrvo, ona je istorijski gledano mnogo više oblast. I to vrlo važna oblast i za Austo-Ugarsku i za Italiju i za Jugoslaviju i za Hrvatsku i za Sloveniju. Otud je prevladao oblik „u Istri“ i tako se govori odvajkada jer se misli na oblast, a misli se na onu oblast koja se suprotstavlja Dalmaciji, koja je isto tako oblast, a u odnosu na severnu stranu se odvaja od tršćanske oblasti. Uostalom, isto je i na italijanskom. Za ostrva, Italijani koriste predlog a, pa će tako biti a Korčula, a Creta, a Cipro, ali i oni kada idu u Istru kažu in Istria, isto kao što kažu in Toscana, in Lombardia, in Dalmazia. To za one najupornije, ali za svakog ko se iole razume u jezik, sasvim je dovoljan argument da se kaže u Istri a ne na Istri.
A nađe se u novoj eri i uvek poneko vrcav pa je tako stigao i komentar: „Ako je Istra žensko, onda može i „na Istri“. Izvinjavam se ako sam rekao nešto bezobrazno. “, pa ona još vrcavije: „Na Rijeci u Istri. E,sad, na Istri ima erotske konotacije. “ Uzgred budi rečeno, zbog ovakvih komentara je na grupi ustanovljena specijalna nagrada od početka nove ere pod nazivom SPECIJALNA PLAKETA ZA HUMOR NIŽEGA REDA.
Zanimljivo da niko eksplicitno ne spominje pravilo da kad se odnosno na ostrvo/otok po pravilu treba NA. To se samo nazire u onom komentaru o Balkanu. I to je zaista tako, ali ima i izuzetaka među koje spada i Istra tako da napokon neko odgovara: „U istri jer je prvenstveno regija. Ako se misli na poluotok, kaže se na istarskom poluotoku.“ Na ovaj odgovor koji je najtačniji članica je dobila emotikon u vidu onog što je besan. Jako se neko razbesneo zbog ovog tačnog odgovora. Zašto? Ne znam stvarno i ako neko ima ideju molim da mi u komentaru ovde ili tamo na Fejsu odgovori. Ali dobro to, nego što nije dobio nijedan drugi emotikon.
Uloga grupe kao pričaonice u kojoj svako može da kaže šta hoće se zatim nastavlja pa se ređaju komentari tipa „Uvek problem sa ovim NA i U. Proganjaju ovo NA ( na telefonu, na tabli…) Zašto kažemo „bio sam na moru“, kad sam bio pored mora? NA je kad mislite na poluostrvo, U je kad mislite na naseljeno mesto“. Ovaj što je to rekao nije uopšte ni pomislio da poluostrvo može da bude naseljeno ili je mislio na poluostrvo kao površinu nezavisno od toga što može da sadrži naseljena mesta. A ko proganja „na telefonu“ i „na tabli“? Ni to nismo saznali, ali šta ga to pa ima veze? Ipak je ovo samo jedna FB pričaonica u kojoj svako može da lupi šta hoće. I kako bio sam na moru kad sam bio pored mora? A šta je radio pored mora? Znači da ljudi idu na more da bi zapravo bili pored njega?
Uzgred, zbog ovakvih komentara je u novoj eri ustanovljena još jedna nagrada koja se zove REZON NEDELJE. Evo nekog davnog primera… Ni tu nagradu odavno nismo dodelili.
Pričaonica ide svojim prirodnim tokom i njeno najosnovnije pravilo glasi: „Nikada ne čitaj prethodne komentare!“. U skladu s tim stiže i ovaj odgovor: „Претпостављам да не постоји једно круто правило, већ једноставно оно што људима звучи „природно“. Кол’ко ја знам, предлог „на“ се готово увек користи за острва и полуострва, тако да би требало да иде „на Истри“. С друге стране, имамо пример Тајланда, где готово нико не говори „у Тајланду“, него „на Тајланду“, иако земља очигледно није никакво острво или чак полуострво. Штавише, Тајланд је на полуострву Индокина, а нико не каже „на Индокини“, већ „у Индокини“. Код нас такође имамо примере сличних одступања, па ћемо рећи да идемо „на Космет/Косово“, ал’ зато смо „у Метохији“.“
Znači ima izuzetaka! Da, ima ih i u tome je poenta. I Istra je izuzetak. I uprkos tome što je neko čak tačno i konstatovao da je to zato što se Istra doživljava kao oblast ne samo da nije dobio nijedan lajk, a ni čestitke postavljača pitanja nego je dobio i beska Razbesneo se neki Miličko zbog tačnog odgovora!
A što se Kosova tiče, i ja sam postavio pitanje posle ovoga, isto u vidu objave „Zašto se kaže u Vojvodini ali zato na Kosovu?“…. I nisam dobio nijedan odgovor, ali možda zato što sam smetnuo s uma da je nastupila nova era pa nisam sročio pitanje u skladu s tim, a tu treba cela rečenica „idem na Kosovo“ i „Idem u Vojvodinu“ jer drugačije ljudstvo ne razume pitanje. Kakogod, i to je na neki način izuzetak, a zna se i zašto. Zato što je Kosovo skraćeno od Kosovo polje, a ako je polje onda se i na NA a ne U.
I to je skoro sve što treba da znate o U i NA. Osim još jedne zanimljivosti koja često stvara najveće zabune. Za naseljena mesta (osim ako nisu kako Cetinje na planini) važi pravilo da se ide u njih, ali isto tako kad neko selo ili opština postanu deo tog grada ili veće naseljene sredine, odjednom se sa U prelazi na NA. I nije tako samo zato što su pravopiždžije tako odlučile nego zato što ljudi zaista tako govore. To je deo jezičkog osećaja, a zašto, to možemo da nagađamo. Danas će svi stanovnici Beograda reći da idu NA Karaburmu, ali da ima još preživelih iz vremena kad je Karaburma bila samo jedno mesto, selo kraj Beograda i kada se uz tu imenicu koristio predlog U, takvi bi se zasigurno i čudili i ljutili zbog toga što ljudi idu NA Karaburmu isto kao što bi se i Beograđani ljutili i čudili ako bi neko govorio da ide NA Beograd, ali se zato danas više niko ne čudi i ne ljudi što se ide NA Novi Beograd. Pa zar nije glupo: „Idemo u Beograd, a odsešćemo na Novom Beogradu“. Samo zato što je Novi Beograd deo Beograda i to se odlično uklapa u uho onih koji tu žive, ali i svih drugih. Isto važi i za nesrećni Beograd na vodi. „Idemo u Beograd na Beograd na vodi“. Kako onda neki stranac da nauči srpski? A kada tačno neko selo postaje deo grada i tako prestaje da se ide U i počinje da se ide NA, o tome odlučuje neka unutrašnja logika govornika. Tako da neki delovi grada nikad ne dobiju to NA, kao Tošin Bunar na primer. Eno ga usred Beograda, na tromeđi Beograda, Novog Beograda i Zemuna, ali i dalje se ide u njega a ne na njega i samim tim odoleva jednom drugom pravopisnom pravilu da se delovi grada pišu samo s prvim velikim slovom pa tako treba Tošin Bunar, a ne Tošin bunar. A sve to verovatno samo zato što u sebi sadrži reč bunar koja nešto znači.
A zašto se za delove grada kaže NA? Verovatno zato što je preživelo sećanje da se ide NA trg i NA korzo, kao glavne delove grada.
Ali ima tu još jedna stvar koji ljudi iz nove ere ne zaboravljaju da spomenu, a to je slučaj Uba. Kaže, a i to pitanje smo imali sto puta: „Zašto svi kažu idem na Ub a ne u Ub?“. Svako ko se imalo razume u fonetiku i fonologiju čuće da samo pitanje sadrži odgovor. Zato što se „u Ub“ stopi u jedno veliko „Uub“, a to nam ne treba. Treba da se čuje kud smo pošli i zbog razdvajanja ili disimilacije će biti „Idem na Ub“, a to će sa sobom poneti i „Vraćam se sa Uba“ iako Ub nije na Lovćenu. Isto važi i za Umku i Učku, ali ne važi za Užice jer je trosložna reč, mada istorijski stoje zabeleženi i oblici „na Užicu“, ali to je neka davna istorija koja je dodatno potisnuta i činjenicom što se ovo mesto dugo zvalo Titovo Užice.
To bi uglavnom bilo sve što treba da znate o predlozima NA i U. Ostao sam samo dužan zašto nismo sigurni da li da kažemo da smo nešto pročitali U grupi ili NA grupi. Zavisi od toga kako shvatimo tu grupu. Ako je razumemo kao stranicu na internetu ili, uže, na društvenoj mreži, onda treba NA, ali ako je razumemo kao i svaku grupu ljudi, onda je logično da treba u grupi. Bili smo u istoj grupi, svirali smo u istoj grupi,
A što se tiče Tajlanda, treba u Tajlandu, a do toga što mnogi kažu na Tajlandu je verovatno došlo zabunom jer ne moramo svi da budemo šampioni iz geografije. Verovatno ovu državu koja se nekad zvala Sijam odakle potiču i sijamske mačke brkaju sa ostrvskom državom Tajvan. Možda nekom padne na pamet još neko pitanje. Meni pada na pamet Obala Slonovače. To jeste država i zato treba u Obali Slonovače, ali pošto sadrži lepo našu, slovensku reč obala koja zahteva predlog NA, nećemo se naljutiti nekoga ako kaže da bi voleo da ide na Obalu Slonovače.
Pavle Ćosić, 24. juna 2026.