Дигнуто сидро (Пишем ти причу) – Растислава Шејић

Опис

Дебитантски роман Растиславе Шејић који ће вас обрадовати и учинити свежијим и безбрижнијим

Корнет и Центар Методије, октобар 2022.
Страна: 338
Меки повез
Едиција Триповетке
Уредник Марина Мирковић
Корице Драгана Николић
Одговорни уредник Павле Ћосић
Рецензенти Игор Перишић и Александар Дунђерин

ISBN 978-86-86673-51-0

Основна конструкција састоји се у преписци списатељице Људмиле и Владимира, сензибилног глумца и плесача, при чему се уносе валери емотивности у њихов однос, али и у наговештено емотивно наслеђе Владимира према давнашњем пријатељу који сада живи у помало рутинском браку у Будимпешти. Овакав избор начина приповедања, мада одавно познат у традицији епистоларног романа, коришћењем како нових технологија као оквира приповедања, тако и наоко парадоксалним повратком (нарочито како се роман ближи крају) епској распричаности, прераста у жанровску иновацију која би се могла мало слободније терминолошки мапирати као „имејл сказ“.

Из рецензије Игора Перишића

Питања остају без одговора, као што и читалац остаје без сазнања ко су главни јунаци романа, какве су тачно њихове судбине, шта је идејна потка и поента читаве приче. Није ни битно. Преживели смо и смрт Бога, и генетичку и атомску бомбу, чекамо експлозију информатичке бомбе. Човек више није ни тело ни дух, већ скуп информација. Но, то обиље информација у Дигнутом сидру евоцира успомену на време када је у књижевности доминирало осећање света утемељено на филозофским тектонским поремећајима. У међувремену је наступио постхуманизам са својим етичким консеквенцама. У свом најдубљем семантичком слоју Дигнуто сидро описује тај нови свет, светску духовну транзицију, рушевине традиционалног хуманизма, спознају да ново доба више не тражи ослонац на некадашњим хуманистичким постулатима.

Из рецензије Александра Дунђерина