Smatram da se Bruno povukao taman pre Karađorđeve zvezde, kojoj je bio blizu, ali je ipak nije dobio.
Od prvog dana, kao da je brzo želeo da ide napred u karijeri, svesno preskačući stepenike na koje se ne možeš vratiti ponovo.
Krenuo je kao televizijski glumac, u vreme kada je to značilo nešto poptuno drugačije nego danas, kada su to bili veoma popularni ali jednodimenzionalni glumci koji su bazirali svoju igru na personalityju a ne na karakteru koje donosi svaki novi projekat.
Bruno je krenuo putem Jima Garnera koji je počeo kao Warnerov glumac na plati, snimio seriju MAVERICK, s njom postao velika zvezda, filmski glumac i na kraju u svojim „šerifovskim godinama“ se vratio na televiziju u ROCKFORD FILESu, seriji koja je snimana ambiciozno, veoma ličila na film i bila jako daleko od MAVERICKa u kom se često dešavalo da se za neke epizode recikliraju scenariji iz drugih serija.
Serija MOONLIGHTING lansirala je Bruna u televizijsku stratosferu, ova network detektivska komedija i dan-danas sjajno izgleda i može da se reprizira bez teškoća a hemija između njega i Cybill Shepherd donela je jednu od temeljnih will or won’t they dinamika u istoriji televizije i definisala taj trop na duže staze.
Ključni trenutak, praktično mitski dešava se 1988. kada je Jim Garner lično predao Brunu štafetu u potcenjenom filmu Blake Edwardsa SUNSET, i iste godine on snima DIE HARD i ulazi u istoriju.
Vrlo brzo Bruno postaje globalna filmska zvezda koja mimo serijala DIE HARD niže uspehe, a kada je prvi put osetio gorčinu neuspeha bilo je to u velikom stilu, u kultnoj neuspeloj akcionoj komediji HUDSON HAWK koju je snimio prateći svoje instinkte i vezujući se za tada dva harizmatična momka iz sveta nezavisnog filma – Michaela Lehmanna i Daniela Watersa.
U periodu najvećeg zvezdanog uspona, Bruno je radio po klasičnim holivudskim formulama – ime + adekvatan koncept i priča. Nisu svi filmovi čak ni u tom zlatnom periodu bili hitovi. Paradoksalno, Bruno je dobijao iste mega honorare kao i Mel Gibson, Tom Cruise ili Arnold, kasnije Will Smith, ali za razliku od njih nikada nije bio glumac na kog se možeš kladiti na blagajnama. Međutim, uvek je bio glumac PROTIV kog se ne treba kladiti kad film izađe u bioskope.
I već tada pravi te korake u kojima kao da je predskazao rani kraj svoje karijere. Za razliku od svojih kolega koji su što duže hteli da igraju studente, sportiste, zavodnike – Bruno već sa 36 godina igra oca tinejdžerke u filmu LAST BOY SCOUT Tony Scotta. Zapazite samo naslove o kojima pričamo ovde, sve filmovi pred kojima se stoji mirno.
Sredinom devedesetih, Bruno nastavlja niz svojih mejdžor filmova, ali proširuje područje borbe radeći i nezavisne. Jedan od njih je manje poznati PULP FICTION. Film koji je pokazao da se i nezavisnim filmom može snimiti blokbaster. U tom periodu, Willis počinje da igra uporedo i u nezavisnim filmovima, svestan da ako napravi dobar aranžman i uzme neko vlasništvo u filmu, na duže staze može bolje proći nego sa mejdžorima. A nekim autorima je tako otvorio vrata ozbiljne kinematografije, bilo da je reč o Rianu Johnsonu ili Braći Polish. Drugim autorima, veteranima poput Alana Rudolpha ili Roberta Bentona je omogućio da im projekti budu odobreni.
Za razliku od De Nira recimo koji u to vreme, posle vrhunca sa HEATom Michaela Manna ulazi u sfere samoparodije, Willis se vešto šali sa svojim imidžom, praveći THE FIFTH ELEMENT Luca Bessona u kom nudi hipertrofiranu verziju svojih heroja prilagođenu estetici francuskog stripa sticajem okolnosti naduvanog do nivoa blokbastera ili baš brutalnom samoparodijom u LOADED WEAPONu Neala Israela.
Tokom dvehiljaditih, Willis glavne hitove i dalje pravi u svojim franšizama, pre svih DIE HARD i onoj Shyamalanovoj početoj filmom UNBREAKABLE, a usput snima poneki zanimljiv blokbaster, i sve više manjih produkcija, i dalje pokazujući da se ne treba kladiti protiv njega.


Pre formalnog ulaska u te šerifovske godine, kako su govorili stari glumci iz klasičnog Holivuda, Bruce kao da je žurio da se u njima što pre nađe.
U pedesetprvoj godini on igra policajca koji više nije ni za šta i kreće na poslednji zadatak pred penziju, što je kao što znamo obično onaj najopasniji zadatak. Kao da je nedavno preminulom Richardu Donneru želeo da olakša zasluženi odlazak u rediteljsku penziju sa filmom 16 BLOCKS.
I posle toga ume da napravi hit, uzmimo za primer RED ili LOOPER, filmove koji bez njega ne bi imali puni smisao i višeslojnost.
Tada nastupa jedna čudna faza. Bruno postaje letargičan, priča se da na snimanju petog DIE HARDa reditelj John Moore mora da koriste neke zvečke i klepetuše da bi ga prenuo kad treba da odglumi iznenađenje. Čudne stvari se dešavaju kada gubi posao na filmu Woody Allena, a danas znamo da Bruno nije bio razmažen već da je imao neki drugi problem.
Tada ulazi u rad sa Avijem Lernerom, Furlom i Emmettom. Posle holivudskog principa ime + priča koja mu odgovara, dolazi u fazu kada prodaje samo svoje ime. To je faza tzv. geezera teasera u kojima velike zvezde osamdesetih i devedesetih u nekoliko dana snime svoje uloge na par lokacija da u trejleru deluje da ih ima više u filmu, i to se potom rasporedi kroz ceo film i prodaje ga.
Poslednja uloga u kojoj me je istinski obradovao bila je pomalo kontroverzna. Igrao je u rimejku DEATH WISHa umesto Chucka Bronsona. I što se mene tiče, bio neuporedivo bolji, ali tad je već imao takav imidž da je to malo ko bio spreman da prizna.
U toj hiperprodukciji filmova koje ne bismo gledali pri zdravoj pameti, shvatamo koliko volimo Bruna, jer zbog njega gledamo i njih. Čak i kad je na ekranu bio potpuno isključen iz dešavanja, kada bi se pojavio u kadru desila bi se neka kinematografija.
Sve to vreme, Bruno ima imidž holivudskog bonvivana koji sve radi sa dve leve ruke, koji sada snima đubre jer ga prosto boli uvo i dobro se zabavlja. Niko ni ne sluti dramu koja se u to vreme odvija iza scene.
Počeo je kao zvezda i tako je i završio, na nivou. Snimio je desetine geezera teasera i mogao je još toliko jer je u njemu bile harizme za tri karijere.
I zato će njegovi filmovi živeti zauvek, pre svega jer je on tu, a tek onda zato što je i ponešto drugo u njima ponekad bilo dobro.