Osamdesetih smo imali isti ovakav telefon. Imali smo sreće da nemamo dvojnika. Ergonomski je bio napravljen za dešnjake. Levom rukom se držala slušalica, a desnom su se okretali brojevi. Deca danas ne umeju da koriste ovakve telefone. Stajao je na radnom stolu i služio je isključivo za telefonske pozive. I onda sam zamislio da rečenice koje slede i koje sam neko vreme zapisivao, da sam ih tada čuo. Poređane su po stepenu verovatnoće da u to vreme budu izgovorene, mada je već prva prilično neverovatna.

Gde mi je telefon?

Zovi me na telefon, ne mogu da ga nađem.

Koliko memorije ima tvoj telefon?

Uzmi telefon i slikaj nas.

Nešto nije u redu. Ne mogu da ti uplatim pare preko telefona.

Daj mi telefon da podelim ove brojeve.

Uvek nosim telefon sa sobom da bih mogao da nađem nešto čega ne mogu da setim.

Uzmi telefon i ukucaj Car Nikolaj da vidimo kad su ga ubili.

Utefteriši negde u telefon da u decembru vodimo dete na vakcinaciju.

Imaš li punjač za telefon? Ispraznile su mi se baterije.

Ja s telefona vidim i kapiju i dvorište.

Nikako da sinhronizujem telefon sa ručnim satom.

Pošalji mi ta skripta u sanduče preko telefona da ih odštampam.

Daj mi telefon da skeniram ovaj kod da vidimo šta ima na meniju.

Ne mogu da upamtim koji je broj za treću zonu preko telefona.

Klonirao sam stari telefon u novi, ali se nisu preneli svi brojevi iz imenika.

Na mom telefonu piše da će sutra kiša.

Ponesi telefon u podrum da možemo da osvetlimo put.

Daj mi telefon da vidim koja je ovo pesma.

Pogledaj na telefonu šta se trenutno daje na Sinemaniji.

Uzmi telefon, želim da se prijavim na onu novu radionicu gde uče kako da koristiš računar.

Prislonite telefon na terminal. Probajte ponovo, samo držite malo duže.

Kupio sam malo bolji telefon da snimim film.

Evo ti moj telefon. Ne mogu nikako da preskočim ovog slona i doskočim na trambolinu.