Reč pivopijke koja se ne razume u piva na ekspertskom nivou, ali zna šta joj se sviđa i od čega nije mamurna. Obožavam da pijem pivo i time se bavim već 30 godina.

Maxi pivo 365 u plastičnoj flaši od 2 l.

Gde god da sam putovala, a to nije malo, probala sam lokalno. Od svetski opšte prihvaćeno dobrih marki (belgijskih, nemačkih, čeških, npr), do “egzotičnih” (litvanska, moldavska, afrička, pa hajd i ruska). Ona severno-američka neću ni da spomenem. Išli smo tako jednom na putovanje autom od Beograda do Berlina, gde god smo stali kupovali smo piva i trpali ih u gepek. Nije to sad bog zna koliko zemalja, Mađarska, Slovačka, Češka, Nemačka, ali trudili smo se da pakovanja budu što šarenija, a nazivi piva što nepoznatiji. Pričamo o lageru. U Beograd smo se vratili sa probranih petnaestak različitih živopisnih flašica i limenki koje su u frižideru lepo čekale na sestru iz Kanade, takođe notornu konzumentkinju piva u to vreme. U lepo letnje veče organizovali smo na terasi, uz svećice i lampione i decu koja kobajagi spavaju a kroz prozor prevrću očima i uče na primeru majki, dakle, probu svega toga naslepo. Asistent produkcije, zvani muž, poređao je flašice na sims, oj divotice, sanku svakog dekoratera – pivo, ne sims – i stavio poveze preko očiju sestri i meni. I tada je krenulo probanje naslepo. Jedno, drugo, treće, opa, sad nam sva lepa, hajd sažvaći krekera da neutrališeš, idemo dalje. I tako do kraja. Asistent je beležio naše komentare i reakcije na svako. Pobednik je, da čovek ne poveruje, bilo neko mađarsko pivo u bezličnom pakovanju. Šok je bio opšti. To pivo je ostavilo iza sebe i češka i nemačka, i široko poznatih marki i kraft varijanti sa skoro pa opscenim etiketama. Što me vraća na naslov.

Ne znam da li ste ikada ušli u Maxi, stavili u korpu ono njihovo 365 pivo u plastičnoj flaši i na kasi crkavali od blama, a u sebi radujući se da ga dohladite i otvorite i celo slistite u toku jedne petak ili subota večeri kod kuće (jer ne idete nigde posebno zato što imate 50 godina i baš vam se samo bleji uz drndanje daljinskog do tamo i nazad, igranje kuglica na mobilnom, čitanje ili čak i neki poslić na kompu za koji baš ne biste da vas sačeka u ponedeljak). Ja, bogme, jesam. Ulazila u Maxi i stavila baš to pivo u korpu. I svaki put crknem od blama misleći da komšije misle da nemam para da kupim normalno pivo pa u glavi vrtim potencijalni javni izgovor kako ovo trošim za kuvanje i mešenje, iako me baš živo zabole šta će da misle, ali žrtva staromodnog vaspitanja teško će da izađe iz te uloge. Da, to je moje omiljeno pivo. A popila sam ih milion vrsta i još više litara. Drugari, sestre, braćo (Friends, Romans, countrymen, lend me your ears!), verujte, to pivo pivo je sve samo ne blam! Ukusno, punačko, razdragano i veselo, a probudiš se sutradan čila i sveža, ali pod uslovom da si legla do 3 ujutro i nisi prepušila. Za mene je to više nego dosta da mu verujem. Pivski snobovi, milenijalci od 30 godina, odstupite s analizama o vodi i procentima hmelja, ječma i tome slično, kad vam iskusna teta kaže. U stvari, kašće vam se samo u nekom trenutku.365 u črvenu korpu i samo hrabro, generacijo X!