Одвојена истраживања НС и ПСГ поклапају се у оцени да за Здравка Поноша није чуло преко 90% грађана Србије

Заједнички кандидат тзв. Средње колоне опозиције је Здравко Понош. Ово је затекло прилично изненађено вођство Народне странке (Вука Јеремића), чији је Понош члан, које тврди да је за ту одлуку странке Драгана Ђиласа (ПСС) сазнало из медија. Да нису имали појма. А истовремено је договор био да се води паралелно истраживање. Јеремић у обраћању за исту телевизију неће да каже која се то два кандидата од њих шест боље рангирају и од Поноша и од Алексића (Алексић је притом високи функионер те исте Народне странке). Током целе емисије дели флоскулу да је опозиција јединствена. Притом Бошка Обрадовића и не спомиње.
Распад коалиције више него очигледан!
Али Међутим!
Ипак, оба истраживања слажу се у једном. Грађани Србије немају појма ко је тај Понош и зашто би гласали за њега. Ово сазнање можда би могло спасити овај савез. А за тај савез би још горе било да грађани сазнају о коме се ради. У том случају би и они који су чули за њега гласали против њега, процена је Ђорђа Вукадиновића, политиколога.

За Поноша се определио и Горан Марковић који се у редовима целокупне опозиције, рачунајући нарочито ону патриотску, веома лоше котира. Он се и генерално на нивоу Србије води као једна од најневољенијих личности, одмах иза Чеде и Чанка, а само пар бодова испред Весне Пешић и Наташе Кандић.
Многи се чуде како је могуће да тако мало људи зна за Поноша кад је он на Електротехничком факултету у Београду магистрирао са темом „ГПС – глобални навигациони системи“. Неки су се чак запитали како је могуће да млади не знају шта је ГПС?! Окривили су за то васпитаче, учитеље, наставнике и професоре из целокупног просветног сектора јер не прате трагове Револуције, а још су толико заостали да не познају основе нешег Самоуправног система. Многи корисници друштвених мрежа који се залажу за Поноша (а кога називају Понос), замерају образовном систему што је толико запоставило тековине Револуције и Самоуправљања. Појединци су целокупну просветну заједницу оптужили и за Контрареволуцију, али такви нису у већини. То су отпрлике они који су још увек за Жарка Кораћа и ту екипу… Можда и мало НДВМГНБГД, али не више од тога. Или можда и јесте више али највише до оних који се још увек сећају ко је Сергеј Трифуновић.
Али није то најстрашније, него што је Понош, ни више ни мање, први на листи велеиздајника у Србији. Чак испред самог Вучића, а пре њега Шутановца. Чак и српска Википедија која се труди да сакрије комунистичку и НАТО прошлост, наводи податак да је Понош: Формирао прву канцеларију у Министарству одбране за сарадњу са НАТО која је прерасла у одељење за сарадњу са НАТО. Ванредно је унапређен у чин пуковника 2000. године, а 2005. године у чин генерал-мајора.
Из овог чланка са Википедије, можда је занимљива још једна информација коју преноси тај “медиј”, а гласи:
Након истека мандата, у новембру 2019. поново је изабран на ту функцију (Понош), а у новембру 2021. године доноси одлуку о напуштању председништва Народне странке (Понош напустио председништво Народне странке, али остао члан!).
Тако би отприлике звучала вест о овоме што се десило око “заједничког опозиционог председничког кандидата” уз поклон фотографију Дуце Симоновића који је за овај нонсенс залегао свим снагама и сви га воле. А ту је још неколико бонус фотографија за свачији укус.
За сам крај, подсетимо се једне дечије песме коју ћемо пренети у наредној вести.